Батлейка — от зараджэння да адрадження (2011)
В Белоруссию батлейка пришла из Польши в XVI в., где в Средние века существовала традиция выставлять в костеле перед Рождеством небольшие фигурки Христа, Марии, Иосифа, пастухов, овечек, быков. В Польшу эта традиция была принесена из Италии монахами-францисканцами. В Белоруссии сохранился обычай выставлять на Каляды в костеле «ясельку». Белорусская батлейка отличалась от польской. В статье рассматриваются […]
ПодробнееEthnography and Representation: On the Border of the Public and the Private (2004)
Speaking about topical issues in contemporary museology, one often uses the expression «a crisis of representation». The crisis of representation is actually a broader historical phenomenon encompassing all ideas associated with disciplining and consecrating acts. It seems that this crisis has especially afficted the major ethnological and national history museums that have been part of […]
ПодробнееКостюмы народов «Западного края» (2008)
На первой Всероссийской Этнографической выставке в Москве (1867 г.) народы, населяющие западные земли России были представлены 23 манекенами в народных крестьянских костюмах (литовцы, литовцы-жмудь, латыши, эстонцы, саамы, ижоры, карелы, немцы-колонисты). Манекены были объединены в группы по народам и размещены в соответствии с утвержденным принципом показа с «севера на юг» вдоль правой стены манежа. Демонстрация […]
ПодробнееИзделия из текстиля в интерьере крестьянского жилища оятских и южных вепсов (2008)
Вещи из текстиля, входившие в интерьер крестьянской избы и бытовавшие в вепсских деревнях в конце XIX — первой половине XX в., представляют несомненный интерес для изучения этнической и локальной специфики народного жилища, ремесел, торговли, социальных связей. В музеях, хранящих вепсские коллекции, этот тип памятников представлен, как правило, значительным количеством экспонатов (напр., около 200 ед. хр. […]
ПодробнееОдежда болгар-переселенцев в собрании российского этнографического музея (2018)
Проблема сохранения национальной идентичности всегда была актуальной для народов, проживающих в полиэтничной среде. Особенно остро она ощущается на рубеже XX – XXI вв., ознаменовавшимся перекройкой государственных границ, тенденциями к унификации культур и другими глобализационными процессами. Реакцией на эти процессы явилось возникновение и консолидация национальных обществ, обращение к локальной истории и музейному наследию. В этой связи изучение традиционной культуры болгар-переселенцев представляет особый […]
ПодробнееИстория одной коллекции (2002)
Работая с материалами фондов отдела Северо-Запада РЭМ, автор обратила внимание, что на разных местах хранения находятся одинаковые вышивки. Последующий детальный анализ кроя, ткани, швов, соединительных нитей, нитей вышивки и орнманта позволил установить,что все ни «парные» и относятся к 10 различным вещам. Причем одна половина вышивок числилась в коллекции № 65 (приобретена у К.Д. Далматова в […]
ПодробнееНематериальное в материальном. Опыт изучения болгарских коллекций музеев Молдовы (2019)
В 2015–2017 гг. в рамках работы по гранту «Болгары Молдовы, Украины и России. Опыт жизни в диаспоре» группой ученых было проведено обследование болгарских коллекций, хранящихся в сельских и городских музеях, расположенных на территории Молдовы. Исследование показало как исторические, этносоциальные и культурные изменения нашли своё отражение в коллекционных собраниях. Ганина Л.Г., Дьякова Е.В., Калашникова Н.М. Нематериальное […]
ПодробнееБисер в украинском костюме. Традиция и современность (2018)
Статья посвящена анализу традиционных форм и современных направлений применения бисера в украинском костюме. В ней рассмотрены влияния культурных, геополитических и торговых связей на область применения, количество и качество используемого бисера. Изучение вещественных и фотографических коллекций Российского этнографического музея (РЭМ), а также письменных источников (коллекционных описей, этнографических исследований, отчетов статистических комиссий и др.) позволило выделить региональные […]
ПодробнееОпределение техник изготовления музейных предметов из бисера (2019)
Статья посвящена проблемам определения техник изготовления музейных предметов из бисера. Грамотно установленная техника расширяет информационный потенциал изучаемого предмета, облегчает проведение реставрационных работ, помогает в подготовке этикеток к выставкам, научным публикациям и каталогам. Основное внимание в работе уделено выявлению закономерностей между внешним видом бисерных изделий и техникой их изготовления. Положение отверстия бисерин внутри работы, ровность или […]
ПодробнееИз истории формирования вепсского собрания Российского Этнографического музея (2004)
Доклад посвящен корреспондентам Этнографического отдела Русского музея императора Александра III — Анне Васильевне Лесковой, Александру Андреевичу Киселеву и Александру Александровичу Баталину, чьи материалы, собранные в период с 1902 по 1908 г. представляют по истине «золотой фонд» вепсской коллекции Российского этнографического музея. Из истории формирования вепсского собрания Российского Этнографического музея // Этнографический источник. Материалы третьих Санкт-Петербургских […]
ПодробнееВепсская народная пища (2007)
Традиционная вепсская кухня была основана на приготовлении пищи из растительных продуктов, выращиваемых на полях и огородах, рыбы, продуктов животноводства и собирательства. Однако преобладали в рационе питания в основном овощи, грибы и ягоды, а также злаковые и бобовые культуры, что объяснялось невысоким уровнем доходов населения и суровыми природными условиями, в которых приходилось вести хозяйство. Сравнительный анализ […]
ПодробнееЧија је ово капа? Женска златовезна оглавља у ношњи панонских Срба. Kаталог изложбе (2006)
Clothing adorned with embroidery using threads of precious metals, gold and silver — gold-embroidery — was and has remained the component part of the festive clothing of many peoples. In the traditional culture of Serbs, gold-embroidery has a tradition of several centuries. Coming from the Orient, during the Middle Ages it was further developed in […]
ПодробнееНародна ношња Срба из Барање у последњој деценији 19. и током 20. века. Монографија. (2019)
Монографија Народна ношња Срба из Барање у последњој деценији 19. и током 20. века посвећена је одевању Срба који живе у међуречју Дунава и Драве. Настала је према грађи прикупљеној у следећим местима: Поповац, Дарда,Кнежеви Виногради, Брањина, Јагодњак, Болман и Бели Манастир у Републици Хрватској, као и у Мајишу, Липови, Печују и Мохачу у Републици […]
ПодробнееОт крючка до пряжки: о застёжках на сербских опанках из собрания обуви Этнографического музея в Белграде (2016)
Для каждого отдельного регионального типа сербского традиционного костюма характерны свои виды декоративных застежек. Большинство из них представляет собой изделия эстетического и художественного свойства, выполненные мастерами ремесленниками из различных материалов. Обзор и изучение материально-вещевых, фотографических и письменных источников, хранящихся в Этнографическом музее в Белграде, позволяют сделать вывод о том, что со второй половины XIX в. до […]
ПодробнееОрнаментика шерстяных тканых передников Южного Срема (Сербия) (2016)
На материалах собраний Этнографического музея в Белграде, Музея Воеводины в Новом Саде и Российского этнографического музея в Санкт-Петербурге исследуется место и роль передника – «прегачи» в культуре одежды женского населения Срема конца XIX в. Особое внимание уделяется его специфике и типологической характеристике, а также выявляется его доминирующее положение во праздничном костюмном комплексе. Такое видное место в костюме сремский передник занимает, благодаря своим стилистическим характеристикам, цветовой […]
ПодробнееВежена кошуља женска рубина у српској славонској граничарској ношњи Пакрачког краја (2015)
Рад се бави анализом женске кошуље типа једноделне рубине, коју је тридесетих година 20. века израдила Анастазија Вукадиновић (1892–1981), Српкиња из села Горњег Чаглића, у пакрачком крају, у данашњој Републици Хрватској. Намера овог рада јесте да укаже на чињеницу да је регионална варијанта дугачке једноделне кошуље коју су носиле Српкиње у пакрачком крају била саставни део њихове варијанте славонске граничарске […]
ПодробнееЗбирка народних ношњи Републике Словеније у Етнографском музеју у Београду (2012)
Збирку народних ношњи Словеније у Етнографском музеју у Београду чине одевни предмети који представљају сведочанства културе одевања сеоског становништва на простору Републике Словеније у временском раздобљу од тридесетих година 19. до педесетих година 20. века. У музеолошкој анализи музејске грађе презентована је динамика и начин набавке музејских предмета, њихова заступљеност према географским областима, временској, етничкoj и конфесионалној припадности. Циљ публиковања […]
ПодробнееТрадиционална и савремена исхрана становника општине Пирот (2010)
Рад представља етнолошки запис о исхрани на крајњем југоистоку Републике Србије у ХХ и на почетку ХХI века. Предмет интересовања је традиционална и савремена исхрана српског првенствено сеоског становништва, а исхрана у граду и савремена исхрана само у оној мери колико је било неопходно да се укаже на порекло и континуитет појединих културних елемената, тј. да се успостави веза […]
ПодробнееТеренско истраживање и прикупљањe музејске грађе о народој ношњи Срба у Барањи (2009)
Теренско истраживање и прикупљање додатне музејске грађе о народној ношњи Срба у Барањи с краја 19. и из прве половине 20. века, започето је крајем 2008. године. Циљ овог тродневног истраживања била је провера постојећих, и прибављање нових података о овом сегменту српске традиционалне културе. Осим о изгледу, структури и функцији мушке и женске свакодневне […]
ПодробнееОбредни хлеб пиротског краја (2009)
Рад «Обредни хлебови пиротског краја» је написан на основу података прикупљених на терену у периоду од 2000. до 2004. године. Текст је илустрован цртежима и фотографијама. У прилогу рада налазе се географска карта Општине Пирот, седам табли са цртежима, списак објављених фотографија и списак коришћене литературе. Аутор цртежа према скицама казивача и подацима са терена […]
ПодробнееАстра – Музеј румунске традиционалне народне културе (2005)
Музејски комплекс Астра налази се у Трансилванији, област Думбрава Сибиули, у близини града Сибиу у Републици Румунији. То је највећи и најбогатији музеј под отвореним небом у Румунији. Музеј АСТРА има најпотпунију колекцију етнографских предмета и велики научно-документациони архив (слике, фотографије, филмове), бави се прединдустријском културом. На поставци под отвореним небом представљена је традиционална сеоска архитектура са простора целе Румуније, традиционална занимања и занати, […]
ПодробнееЧетврта међународна конференција Етнографских музеја централне и југоисточне Европе (2005)
Извештај о конференцији одржане у АСТРА националном музејском комплексу у граду Сибиу у Румунији од 15. до 17. октобра 2004. године. Скуп на тему Ношња као симбол етничког и културног идентитета имао је за циљ успостављање и јачање сарадње међу стручњацима етнографских музеја региона, размена идеја, знања и искуства. Шарац Момчиловић В. Четврта међународна конференција Етнографских музеја централне и југоисточне […]
ПодробнееИзложба Народна култура Срба у Интернационалном музеју млинова у немачком градићу Гифхорну (2005)
Стручњаци из Етнографског музеја су приредили изложбу «Народна култура Срба крајем XIX и у првој половини XX века». Изложба је реализована у једној од сала рустичног здања Интернационалног института за очување старих ручних заната Мост у немачком градићу Гифхорну на приближно 200 m2 изложбеног простора. Уз изложбу је штампан проспект на српском и немачком језику, који, осим података о изложеним […]
ПодробнееНошња Срба у селу Голубићу у Книнској Крајини (2004)
Тема рада Ношња Србау селу Голубићу у Книнској Крајини јесте одевање Срба у овом селу пре и непосредно после Другог светског рата. Пажња је посвећена начину одевања који Голубићани препознају као своје етничко обележје и називају га својом народном ношњом. Рад je првенствено заснован на казивањима Голубићана4 и на подацима из литературе. У раду су као документациони […]
Подробнее